Dušan Raković
Sociolog, diplomirao na temi debate između Habermasa i Fukoa o konceptu javne sfere i političkoj akciji. Objavio istraživanje internet portala javnih medijskih servisa u Srbiji 2016. godine. Ima iskustvo u novinarstvu. Istraživač u Centru za humanističke studije.
Posts by author: 8
Uputstvo za navođenje literature

Uputstvo za formatiranje referenci u tekstovima.

Javno mnenje, internet i demokratija

Svedoci smo ne tako malih problema u koje demokratija zapada u mnogim državama poslednjih godina. Jedno od najočiglednijih pitanja s tim u vezi jeste zašto se to događa u vreme ekspanzije interneta, medija za koji se mislilo da će demokratiji samo doprinositi? Da bismo utvrdili koje su društvene sile oslobođene razvojem interneta i društvenih mreža, moramo se zapitati kako oni deluju u funkciji javnosti. A pre nego što se upustimo u to razmatranje, potrebno je da se osvrnemo na pojam javnosti i javnog mnenja.

Big data i društvena istraživanja

Digitalna revolucija korenito je promenila rad sa empirijskim podacima. Došlo je do promena na dva nivoa: do ekspanzije onoga što može biti obrađeno kao podatak (datafication) i do ekstenzije mogućnosti analize različitih oblika podataka – teksta, slike, fajlova, glasova ili videa. Big data predstavlja i poslednji korak u nizu usavršavanja istraživanja koja se koriste u marketingu i politici.

Algoritmi i njihove društvene konsekvence

U sve obimnijoj literaturi o društvenom uticaju algoritama postavljaju se problemi njihove transparentnosti i razlike u položaju velikih internet kompanija i korisnika njihovih usluga, nestanka poslova usled automatizacije, novog ekonomskog ustrojstva koje nastaje kao proizvod delovanja algoritama za pretraživanje, itd.

Istraživanje: jedan lajk dovoljan je za targetirano oglašavanje

Koliko istine ima u pričama da preferencije koje pokazujemo na društvenim mrežama pomažu oglašivačima da skroje internet oglase koji će nas naterati da kupimo reklamirani proizvod? Sudeći po rezultatima istraživanja grupe anglo-američkih naučnika, samo jedan lajk na fejsbuku već značajno podiže efikasnost reklamnih kampanja, pa možemo da pretpostavimo da podaci koje ostavljamo na internetu o svemu što nam se svidelo mogu da izoštre marketinšku strategiju prema nama do do sada neviđenih razmera.

Post-istinito u vreme digitalnih tehnologija

Problem lažnih vesti očitava se u domenu produkcije i distribucije informacija, problem post-istine u sferi recepcije – akcenat nije na tome šta se tvrdi, već šta se smatra kao istinito, što nas dovodi do problema legitimacije. Danas se na problem legitimacije nadovezuje i problem porasta dezinformacije, sadržaja koji se ne mogu smatrati istinitim ni po jednoj koncepciji.

Bibliografija na srpskom jeziku

Izbor iz literature na srpskom i ex-YU jezicima o temama koje se rade u okviru Škole digitalne pismenosti.

Lažne vesti

Lažne vesti nedavno su proglašene za veliki problem. Ipak, sam taj fenomen star je koliko i komunikacija. Otkud onda nešto toliko staro izaziva tolike probleme, koje ni države, ni medijski giganti ne mogu da reše? Do odgovora na ovo pitanje možemo doći jedino ako sagledamo društveni kontekst savremene javne komunikacije. Zašto se ovako nešto nije […]

© 2017 CHS
Pokreće WordPress
Projekat podržala:
FONDACIJA ZA OTVORENO DRUŠTVO, SRBIJA OPEN SOCIETY FOUNDATION, SERBIA