Muzika u digitalnom dobu: striming muzike ili striming protiv muzike?

Digitalne tehnologije umnogome su uticale na sve grane čovekovog rada i stvaralaštva. Naravno, muzička industrija je jedna od tih oblasti. Nakon doba u kojima su glavni mediji za skladištenje muzike bili gramofonske ploče i audio-kasete, primat na sceni je početkom 90-ih godina prošlog veka preuzeo kompakt disk – CD. On je osigurao ogroman porast zarade koja se u ovom poslu ostvaruje. Međutim, sa porastom dostupnosti kućnih računara, MP3 plejera, mobilnih telefona i, iznad svega, olakšanim i bržim pristupom internetu, menja se i način na koji ljudi dolaze do muzike. Tako se 2010. godine vrednost prihoda od muzike prodate na fizičkim nosačima zvuka i muzike skinute sa interneta izjednačuje uz izražen trend daljeg rasta u korist digitalnih oblika. (Birn 2015, p. 225)

Dolarski iznosi isporučenih jedinica – u milijardama (1980-2010) (Birn 2015, p. 225)

 

Jedan od tih oblika je i striming (streaming), odnosno slušanje na zahtev. Striming platforme su veb servisi koji omogućavaju slušanje muzike onlajn, bez njenog pohranjivanja u memoriji uređaja kojim se pristupa. Slušalac tu ima mogućnost izbora između pesama ili albuma po želji, predefinisanih plejlisti ili plejlisti koje definišu algoritmi u skladu sa afinitetima slušaoca, odnosno njegove istorije slušanja muzike na tom servisu. Na izvestan način je slično slušanju muzike putem radija, sa tom razlikom što ovde slušalac ima izbor. (Anderton, Dubber, James 2013, p. 96-97)

 

Stanje muzičke industrije

Novi muzički formati su pomogli oporavak doskora posrćuće muzičke industrije. Globalno, vrednost industrije muzičkih izdanja je svoj vrhunac dostigla 1999. godine, kada je iznosila 23,8 milijardi dolara. Od tada do 2015. je njena vrednost bila u padu za čitavih 40%. Taj trend je prekinut 2016. godine, kada je zabeležen rast od 5,9%. To je ujedno i najveći rast koji je zabeležen od 1997. godine, kada je inače i započeto praćenje tržišta muzičkih izdanja. 2016. godina je ovoj industriji donela prihode od 15,7 milijardi dolara. Za razliku od 1999., kada je skoro celokupna vrednost odlazila na fizičku prodaju muzike, 2016. godine je na to išlo samo 34%, ili 5,4 milijarde dolara. To je pad od 7,6% u odnosu na 2015. godinu, što je skoro duplo više od 3,9%, koliki je pad bio u godini pre toga. Logično je očekivati da će se taj trend nastaviti.

Iznosi vrednosti muzičkih izdanja od 1999. do 2016. godine (Global music report 2017, p. 11)

 

Najveći udeo u celokupnom prihodu sada ostvaruje digitalna muzika i to tačno 50%, što je rekordna vrednost i prvi put da digitalni formati predstavljaju najveći udeo u prihodima. Tako je vrednost ovog segmenta 2016. godine iznosila 7,8 milijarde dolara, što je za 17,7% više nego prethodne godine. Od toga 59% otpada na striming, zahvaljujući njegovom rastu od čak 60,4% u odnosu na prethodnu godinu. Dodatno na značaju tome pridaje činjenica da je zarada od prodaje digitalnih oblika muzike zabeležila pad od 20,5%. (Global music report 2017, pp. 10-13)

Sjedinjene Američke Države su jedno od najvećih tržišta na polju muzike. Ukupna vrednost industrije muzičkih izdanja u SAD-u je u prvoj polovini 2017. godine iznosila nešto manje od 4 milijarde dolara, što je za 17% više od istog perioda u prethodnoj godini. Od toga je 62% prihoda, ili 2,5 milijarde dolara, dolazilo od striminga, što je porast od 48%. Digitalna prodaja je zaslužna za 19% prihoda ili 757 miliona dolara, što je ipak 24% manje nego prethodne godine. Najmanji udeo u prihodima ima fizička prodaja i to 16%, što iznosi 632 miliona dolara. (Friedlander 2018, pp. 1-4)

Udeo u prihodima od muzičkih izdanja u SAD-u (Friedlander 2018, p. 1)

 

Ali još jedna oblast u kojoj je zabeležen naročit porast je prodaja vinila, i to od 25,9%, dok je u Velikoj Britaniji taj rast još izraženiji i iznosi čak 53%, odnosno 3,2 miliona primeraka ukupno, što je prodaja koja je poslednji put u ovoj zemlji zabeležena još 1991. godine! (Sanchez 2017) Zanimljivi su i rezultati istraživanja koji pokazuju da zapravo samo 52% Britanaca koji kupuju vinil poseduje i gramofon na kome bi te ploče mogli slušati. Moguća objašnjenja za povećanu prodaju vinila, pa i ovaj specifični fenomen, su manifestacije poput Record Store Day-a, kolekcionarstva kao hobija i kupovine ploča isključivo zbog vizuelnog doživljaja. (Hogan 2016) Tako imamo situaciju da su u isto vreme najpopularniji vidovi dolaženja do muzike oni najmoderniji – striming, a sa druge strane oni najstariji – gramofonske ploče.

Posledično, dolazi i do velikih promena u načinu na koji se formiraju top-liste albuma. Sada se umesto primeraka prodatog albuma kao jedinica uvodi „jedinica ekvivalentna albumu“ (album-equivalent unit) koja podrazumeva prodaju jednog fizičkog primerka albuma, 10 download-a pesama sa njega ili 1.500 preslušavanja njegovih pesama. (Billboard 200 Makeover… 2014) Slično tome, donete su promene i u načinu na koji albumi mogu biti nominovani za nagrade. Tako je za Grammy nagrade nedavno ukinuto pravilo da albumi moraju biti dostupni za kupovinu kako bi bili kvalifikovani za ovu nagradu. Stoga, sada je moguće da albumi budu dostupni samo za (besplatan) striming, a da i dalje mogu da učestvuju u trci za priznanja. (Willman 2016)

 

Bitka za korisnike

Neki od striming servisa korisnicima svoje usluge pružaju na osnovu tzv. freemium modela, u kome su osnovne funkcije dostupne besplatno uz reklame koje se emituju između pesama, kao i reklame koje su postavljene na njihovom sajtu, dok se posle plaćanja pretplate dobijaju sve funkcije i bolji kvalitet zvuka, bez reklama. Primer za ovaj model poslovanja je Spotify, ujedno i lider u polju sa preko 140 miliona aktivnih korisnika od kojih preko 70 miliona plaća pretplatu. (About n.d.) To znači da je veliki broj ljudi na ovom servisu spreman da prihvati reklamno oglašavanje, sve dok zauzvrat ne moraju da plate ništa za korišćenje. (David 2009, pp. 40-41). Drugi servisi, pak, umesto slušanja reklama pristup svom katalogu omogućavaju tek nakon mesečne pretplate. Najpoznatiji servis ovog tipa je Apple Music, ujedno i drugi po broju korisnika – 36 miliona. (Schneider 2018) Podaci iz juna 2017. godine pokazuju da u svetu ima 162,6 miliona pretplatnika koji muziku slušaju putem plaćenog striminga. Na kraju 2016. je bilo 132,6 miliona pretplatnika, što znači da je za nepunih 6 meseci broj ovih korisnika porastao za tačno 30 miliona ili za 22,6%, što je izvanredan rast za ovako kratko vreme. (Mulligan 2017)

Broj pretplatnika striming servisa, jun 2017. (Mulligan 2017)

Jedan od načina na koji servisi pokušavaju da privuku nove korisnike i zadrže one stare su ekskluzive koje im obezbeđuju. Tako je čest slučaj da novi albumi muzičkih zvezda budu u prvih nekoliko nedelja dostupni samo na jednoj platformi. U tome prednjači Apple Music i to iz više mogućih razloga: odlično razvijen rasprostranjen sistem drugih proizvoda i usluga Apple-a koji korisnika drže u krugu ove firme; ne postoji besplatan pristup ovom servisu, već je on dostupan samo uz plaćanje; deo je najvrednije svetske kompanije (The 100 Largest… 2018); itd. Ova poslednja dva razloga mogu imati veliki značaj jer samo na osnovu sredstava kojima raspolaže, Apple može isplatiti izvođače i njihove izdavačke kuće i time omogućiti sebi period ekskluzive. Naravno, ovo važi i za nezavisne umetnike, a dobar primer toga je najnoviji mixtape Chance the Rapper-a. On je izvođač koji nema potpisan ugovor ni sa jednom izdavačkom kućom već svoja izdanja nudi besplatno preko interneta. Pored neospornog kvaliteta te muzike, za njegov uspeh i popularnost je zaslužna i sama činjenica da je nezavisan izvođač, jer time dokazuje da je moguć i alternativni model poslovanja za muzičare. Nakon dva odlično prihvaćena mixtape-a i serije gostovanja na tuđim albumima, iščekivanje je bilo ogromno za njegovo naredno izdanje. Coloring Book, kako je ovaj mixtape nazvan, je premijerno objavljen na Apple Music-u uz dvonedeljnu ekskluzivu, te su tako album mogli da čuju samo njegovi pretplatnici. Nakon isteka tog perioda, album je bio dostupan na ostalim servisima, kao i za besplatno preslušavanje. Usledile su spekulacije da je potpisao izdavački ugovor sa njima, što je on opovrgao. Naveo je da je od Apple-a za ovaj potez dobio 500 hiljada dolara i prostor za reklamu, a bez ikakvih drugih obaveza u smislu daljeg poslovanja, te da ostaje nezavisan – bez izdavačkog ugovora. (Sanfiorenzo 2017) Album je nadalje slušaocima ostao dostupan samo za striming i kao takav je prvi album ikada koji je dobio Grammy nagradu. (Havens 2017)

Daleko unosniji je ugovor koji je reper Drejk (Drake) potpisao sa Apple Music-om. On je zvanično najpopularniji izvođač na svetu tokom 2016. godine (Global music report 2017, p. 8), tako da je Apple morao da za njegov ugovor izdvoji čak 19 miliona dolara. Drejk im je zauzvrat obezbedio period ekskluzive na svoja izdanja, uz njegovo promotivno učešće u drugim sadržajima koje ova korporacija nudi. (Reisinger 2016)

Druga vrsta eksksluziva nije vezana isključivo za dostupnost nove muzike. Tidal, jedan od manjih igrača, u svoje ekskluzive ubraja i spotove, filmove i plejliste koje su kreirane od strane muzičara. A njegova najveća prednost nad svojim rivalima je mogućnost striminga muzike u FLAC formatu koji donosi znatno viši kvalitet zvuka, budući da je to format bez gubitaka u kvalitetu zvučnog zapisa (lossless). Tidal je jedini koji je u vlasništvu samih izvođača (Tidal Owners n.d.) i kao takav trebalo bi da pruži bolje uslove i veću zaradu svim muzičarima.

Iznos pretplate je kod svih konkurenata isti i ona iznosi 10 dolara, što je otprilike cena jednog muzičkog albuma, bilo u digitalnom ili fizičkom obliku. Budući da se za isti iznos na ovaj način dobija pristup ne jednom albumu, već desetinama miliona pesama, jasno je da je ovo mnogo isplativiji vid slušanja muzike za korisnike. Takođe je i mnogo jednostavniji, pošto je jedino što im je potrebno veza sa internetom, koja je u današnje vreme sveprisutna, bilo preko Wi-Fi hotspot-ova ili mobilnog interneta. Time su korisnici rasterećeni briga poput kapaciteta memorije, nošenja kabastih nosača zvuka i još većih uređaja za njihovo puštanje. Muzičke kompanije i striming servisi takođe imaju velike koristi od ovog vida usluga, jer pošto nema fizičkog medija, troškovi proizvodnje i distribucije sadržaja su daleko manji. Kako Krukovski primećuje, ovi servisi svojim mušterijama odnosno korisnicima ne prodaju robu, već samo pristup njoj. (Krukowski 2012) To znači da niko od njih korisnicima ne isporučuje proizvode u vidu digitalnih fajlova i fizičkih proizvoda poput CD-ova ili ploča, već im samo omogućava pristup bogatim arhivama pesama koje oni poseduju.

Od šest vodećih platformi po broju pretplatnika (Spotify, Apple Music, Amazon-ovi servisi, QQ Music, Deezer, MelON), jedino je Spotify samostalan, odnosno nije deo veće korporacije. (Mulligan 2017) To direktno znači da ta kompanija sebe održava na osnovu komercijalne isplativosti, a ne na tome da li i koliko doprinosi ostalim granama konglomerata kao što je to slučaj kod ostalih. Međutim, Spotify i dalje posluje sa gubitkom, jer čak 85% njegovih prihoda odlazi na isplaćivanje izdavačkim kućama i izvođačima. (Hu 2017) Sa druge strane, od tog novca izvođačima njihove kuće isplaćuju mali deo, te tako najveći deo novca iz ove grane biznisa je zapravo zarada muzičkih kuća, a sve na štetu muzičara i servisa koji pružaju usluge striminga.

 

Prakse Spotify-a i prakse protiv njega

Treba pomenuti da su izvođači i njihove muzičke kuće u slučajevima striminga isplaćeni po fiksnoj vrednosti koju jedno preslušavanje pesme nosi, a koja je u slučaju Spotify-a iznosila u proseku 0,007$. (Spotify reveals… 2013) To važi i za slušanja korisnika koji plaćaju pretplatu, kao i na one koji njihove usluge koriste besplatno. Na ovaj način, napušta se stari princip hear/like/buy, gde slušalac pesmu prvo čuje, pa ako mu se svidi onda je i kupi (Dubber 2013, p. 59), već je sada slušanje na neki način ekvivalentno kupovini. Međutim, iznos koji jedno slušanje ili strim donosi se različito obračunava uzimajući u obzir mnoštvo faktora, a gro te sume odlazi izdavačkoj kući, tako da muzičari kao kreatori sadržaja i najvažnije karike ovog lanca dobijaju najmanji deo od svih u njemu. Izdavačke kuće svoju zaradu ostvaruju od brojnih izvođača sa kojima imaju ugovore, pa tako ova nesrazmera neizmerno mnogo koristi industrijskom aspektu muzičke industrije, dok je muzički deo bačen u zapećak. (Claymore 2013) Takođe, formula isplate znatno favorizuje najpopularnije umetnike, dok su oni manje popularni mnogo lošije tretirani. Brojni izvođači su se javno pobunili protiv ovakvog modela poslovanja, veoma oštro napadajući Spotify i povlačeći svoja dela sa ove platforme. Neki od njih su od kritičara izuzetno cenjeni, poput Thom Yorke i Björk, a neki su među najslušanijim i najtiražnijim na svetu, kao Taylor Swift. (Arria 2015)

Važna je i činjenica da sama pesma ne mora biti preslušana u celosti kako bi se njeno slušanje računalo i isplatilo, već je u slučaju Spotify-a minimum za to 30 sekundi od njenog celokupnog trajanja. Ovaj podatak je američki fank bend Vulfpeck iskoristio, i to u punom smislu te reči. Oni su samo za ovu platformu napravili album Sleepify koji se sastoji od 10 traka dužine 31 sekundu, a koje su tihe. Odnosno, na njima nema nikakve muzike, tonova ili bilo kakvog zvuka. Zamolili su svoje fanove da album puste da se “vrti” u kontinuitetu dok spavaju noću, kako bi trake bile preslušane što više puta, time im donoseći i veću zaradu. Sav novac zarađen na ovaj način su namenili pokrivanju troškova njihove turneje po Sjedinjenim Američkim Državama kako bi svim posetiocima bio omogućen potpuno besplatan ulaz.

Budući da ceo album traje nešto više od pet minuta, izračunato je da se za jednu noć (uzeto je sedam sati kao prosečna dužina spavanja) ove trake preslušaju čak 840 puta. Po računici Spotify-a kratke trake se isplaćuju po vrednosti između 0,0030$ i 0,0038$, pa tako jedna ovakva sesija ovom bendu donosi oko tri dolara čiste zarade. Mediji su naveliko izveštavali o ovom njihovom poduhvatu što im je dosta pomoglo u ostvarivanju cilja širenjem baze fanova. Njihovo iskorišćavanje ove rupe u sistemu nije trajalo dugo, pošto je album uklonjen sa servisa nakon sedam nedelja. Kako god, za to vreme je bend zaradio nepunih 20 hiljada dolara i time omogućio ono što je i obećao – besplatne koncerte. (Bonanos 2014)

 

Taktike izvođača u digitalnom dobu

Jedan od bendova koji je izuzetno dobro predosetio nadolazeću digitalnu revoluciju je Radiohead. Nakon izdavanja albuma Hail to The Thief, 2003. godine, bili su bez ugovora sa muzičkim kućama, pa su naredni album izdali samostalno i to na inovativan način. Naime, 10. oktobra 2007. album In Rainbows je objavljen u digitalnom obliku za download na njihovom sajtu i to po ceni koju sami slušaoci odrede. Ta cena je mogla da bude i 0, odnosno da album bude besplatan, a odluka koliko će i da li će uopšte platiti je bila prepuštena svakome ponaosob. Ta opcija je bila otvorena tačno dva meseca, do 10. decembra. Nije poznat tačan broj preuzimanja albuma ovim putem, ali se zna da iako je većina tih preuzimanja bila besplatna, bend je samo na ovaj način zaradio više nego od svih oblika prodaje njihovog prethodnog abuma za svih pet godina zajedno. (David 2009, pp. 152-153) Prvog januara 2008. godine je album pušten u prodaju tradicionalnim kanalima i do oktobra iste godine je ukupno prodato čak 3 miliona primeraka, što znači da njihova strategija nije negativno uticala na klasične vidove prodaje. (Kreps 2008)

Polje za određivanje cene albuma “In Rainbows”. Slika preuzeta sa http://tiny.cc/inrainbowsstrategy

Neki od svetski najpoznatijih izvođača su se odlučili na strategiju besplatnog dela tiraža albuma. Prvi je to uradio Jay-Z. On je 4. jula 2013. godine objavio svoj album Magna Carta Holy Grail kao besplatan download za prvih milion korisnika tada najnovijih mobilnih telefona kompanije Samsung. Samsung je svaku od ovih milion kopija platio po pet dolara, tako da je izvođač dobrano zaradio, a da slušaoci nisu morali ništa da plate. (Faughnder 2013) Nekoliko dana nakon toga album je postao dostupan za kupovinu i prve nedelje je samo u SAD-u prodat u 528 hiljada primeraka, opet bez negativnog uticaja besplatne dostupnosti.

Na sličan način je i Rihanna objavila svoj poslednji album – Anti. Krajem 2015. je objavljeno da je između nje i Samsunga potpisan ugovor vredan 25 miliona dolara, koji je obuhvatao sponzorisanje svetske turneje, ali i otkup milion digitalnih primeraka albuma, isto kao i u prethodnom slučaju. Ove primerke su fanovi mogli besplatno da skinu sa platforme Tidal, u kojoj je Rihanna jedan od vlasnika. (Atkinson 2015)

Omot albuma “The Life of Pablo”. Slika preuzeta sa: http://tiny.cc/thelifeofpablocover

Ono što je najviše popularizovalo Tidal je poslednji album Kanjea Vesta (Kanye West), The Life of Pablo. Sredinom februara 2016. godine album je objavljen za striming na ovoj platformi uz Vestova obećanja da će ovaj način slušanja biti jedini ikada moguć. Odnosno, da album nikada neće biti dostupan za kupovinu ili preslušavanje bilo gde drugde. Ta izjava, uz brojne druge ispade, izjave i poteze Vesta neposredno pre i posle izdavanja albuma, je donela ogroman publicitet ovom servisu. Broj korisnika je takođe porastao i to za 1,5 miliona. (Kanye West to Split… 2017) Nakon što su probnih besplatnih mesec dana korišćenja istekli, Vest je napravio brojne izmene na pesmama, menjajući njihov tekst, muziku i mikseve, pa čak i dodajući nove pesme, a sve to u pokušaju da zadrži nove korisnike koji bi sada plaćali pretplatu. Time je ovaj album kao proizvod donekle izjednačen sa softverom, jer nudi konstantne dopune i izmene radi punog doživljaja korisnika onoga što je umetnik osmislio. Međutim, delovalo je kao da je taj plan propao, pošto se ubrzo album pojavio na konkurentskim platformama za striming, a na Vestovom sajtu je omogućena i njegova kupovina isključivo u digitalnom obliku za pozamašnih 20 dolara. (Pearce 2016) Ono što svakako treba imati u interesu je to da je Vest jedan od vlasnika Tidal-a, te mu je ovakva strategija znatno mogla ići u korist u finansijskom smislu, jer bi se dobrano okoristio putem svog vlasništva u kompaniji.

 

* * *

Muzički biznis je konačno zaustavio svoj pad vrednosti i prvi put raste nakon dugog niza godina. Najveće zasluge za to pripadaju strimingu. Ovo je način distribucije koji je prilično lak svim stranama – izvođačima, izdavačkim kućama, striming platformama i slušaocima. Izvođači tako mogu da vrlo lako i brzo objavljuju svoja dela i stignu do velikog dela publike. Izdavačke kuće su na taj način oslobođene troškova izrade i prodaje medija, što im povećava dobit. Striming platforme se ne oslanjaju na fizičke prodavnice koje su skupe, već je njihova uloga posrednika u digitalnom dobu znatno lakša za poslovanje. Slušaoci mogu jednostavno i jeftino da pristupe željenom sadržaju. Međutim, pošto izdavačke kuće uzimaju najveći deo novca za sebe, na gubitku su svi ostali. Tako se izvođačima ne isplati da svoju muziku dele na ovaj način, striming sajtovi ne mogu da finansijski pokriju svoje poslovanje i neizvesna im je budućnost, a mušterije-slušaoci ostaju uskraćeni za ono što žele: robu, a to je u ovom slučaju muzika. Lider u ovom polju ima nesigurnu budućnost, jer sam sebe izdržava, a i dalje nije profitabilan. Moguća propast Spotify-a može doneti još više neizvesnosti na scenu muzičke industrije, što može jako negativno uticati čak i na jedinu stranu koja u trenutnoj situaciji ima velike koristi – muzičke kuće. Time bi one izgubile kanal na najperspektivnijem segmentu tržišta i veliki deo svoje zarade. Stoga, na njima je da pronađu model poslovanja koji bi odgovarao svim stranama. Neminovno je da će morati da se odreknu određenog procenta svog profita, kako bi on bio podeljen izvođačima i striming platformama, ali na to ne bi trebalo gledati kao na gubitak, već kao na investiciju radi dugoročnog ubiranja plodova.

 

 

Literatura

About. (n.d.). Spotify Press. Dostupno na: https://press.spotify.com/us/about/

Anderton, C., Dubber, A., James, M. (2013). Understanding the music industries. London: SAGE Publications

Arria, M. (2015). Spotify exploits musicians: What is an artist to do? Dostupno na: https://www.alternet.org/labor/spotify-exploits-musicians-what-artist-do

Atkinson, C. (2015). Rihanna inks $25M sponsorship deal with Samsung. Dostupno na: https://nypost.com/2015/10/29/rihanna-inks-25m-sponsorship-deal-with-samsung/

Billboard. (2014). Billboard 200 makeover: Album chart to incorporate streams & track sales. Dostupno na: https://www.billboard.com/articles/columns/chart-beat/6320099/billboard-200-makeover-streams-digital-tracks

Birn, D. (2015). Kako radi muzika. Beograd: Geopoetika

Bonanos, P. (2014). Vulfpeck’s half-joke ‘silent album’ made some serious cash. Dostupno na: https://www.billboard.com/articles/news/6175358/vulfpecks-half-joke-silent-album-made-some-serious-cash

Claymore, T. (2013). Spotify explains royalty payments. Dostupno na: https://www.stereogum.com/1587932/spotify-explains-royalty-payments/news/

David, M. (2009). Peer to peer and the music industry: The criminalization of sharing. London: SAGE Publications

Dubber, A. (2013). Music in the Digital Age: Making sense of the commerce & cultureof popular music. Victoria: Leanpub

Faughnder, R. (2013). Samsung to give away 1 million copies of new Jay-Z album. Dostupno na: http://articles.latimes.com/2013/jun/17/entertainment/la-et-ct-jay-z-album-samsung-20130617

Friedlander, J. (2018). News and notes on 2017 mid-year RIAA revenue statistics. RIAA. Dostupno na: http://www.riaa.com/wp-content/uploads/2017/09/RIAA-Mid-Year-2017-News-and-Notes2.pdf

Global music report 2017 – Annual state of the industry. (2017). IFPI. Dostupno na: http://www.ifpi.org/downloads/GMR2017.pdf

Havens, L. (2017). Chance the Rapper’s ‘Coloring Book’ is first streaming-only album to win a Grammy. Dostupno na: https://www.billboard.com/articles/news/grammys/7686341/chance-the-rapper-coloring-book-first-streaming-only-album-grammy

Hogan, M. (2016). Half of UK vinyl buyers don’t actually listen to their LPs, survey finds. Dostupno na: https://pitchfork.com/news/64834-half-of-uk-vinyl-buyers-dont-actually-listen-to-their-lps-survey-finds/

Hu, C. (2017). Spotify records surging revenues, continued losses in first half of 2017. Dostupno na: https://www.billboard.com/articles/business/7998441/spotify-revenues-losses-first-half-of-2017

Kanye West to split from Jay-Z’s Tidal. (2017). Dostupno na: https://www.forbes.com/sites/legalentertainment/2017/07/06/kanye-west-to-split-from-jay-zs-tidal/#275c62192b02

Kreps, D. (2008). Radiohead publishers reveal “In Rainbows” numbers. Dostupno na: https://www.rollingstone.com/music/news/radiohead-publishers-reveal-in-rainbows-numbers-20081015

Krukowski, D. (2012). Making cents. Dostupno na: https://pitchfork.com/features/article/8993-the-cloud/

Mulligan, M. (2017). Amazon Music: The dark horse comes out of the shadows. Dostupno na: http://www.midiaresearch.com/blog/amazon-music-the-dark-horse-comes-out-of-the-shadows/

Pearce, S. (2016). Kanye West’s The Life of Pablo finally available outside of TIDAL. Dostupno na: https://pitchfork.com/news/64499-kanye-wests-the-life-of-pablo-finally-available-outside-of-tidal/

Reisinger, D. (2016). Drake’s Apple Music partnership is a blockbuster. Dostupno na: http://fortune.com/2016/05/09/drake-apple-music/

Sanchez, D. (2017). The best-selling vinyl record of 2017 was released 50 years ago. Dostupno na: https://www.digitalmusicnews.com/2017/10/04/vinyl-records-sales-2017/

Sanfiorenzo, D. (2017). Chance the Rapper reveals the numbers behind his Apple Music deal. Dostupno na: http://www.okayplayer.com/news/chance-the-rapper-apple-deal.html

Schneider, M. (2018). Apple Music has 36 million subscribers, on pace to overtake Spotify in U.S.: Report. Dostupno na: https://www.billboard.com/articles/business/8098039/apple-music-growth-rate-us-subscriber-totals-spotify

Spotify reveals artists earn $0.007 per stream. (2013). BBC. Dostupno na: http://www.bbc.com/news/entertainment-arts-25217353

The 100 largest companies in the world by market value in 2017 (in million U.S. dollars). (2018). Dostupno na: https://www.statista.com/statistics/263264/top-companies-in-the-world-by-market-value/

Tidal owners. (n. d.). Dostupno na: https://support.tidal.com/hc/en-us/articles/203055651-Who-owns-TIDAL

Willman, C. (2016). Grammys insist streaming-related rule change wasn’t inspired by chance the rapper. Dostupno na: https://www.billboard.com/articles/news/grammys/7534033/grammys-streaming-rule-chance-the-rapper

Naslovna slika preuzeta sa http://www.gizmodo.co.uk